U ovom trenutku (avgust 2018. godine) ne postoji jednistveni stav na globalnom nivou o tome kakav status imaju kriptovalute. Japan je prošle godine jednu od kriptovaluta („bitcoin“ naravno) prepoznao kao valutu i označio je kao zvanično sredstvo plaćanja; s druge strane u EU još uvek nema zvaničnog i zajedničkog stava o tom pitanju.

Što se tiče Republike Srbije, zvanične regulative o statusu kriptovaluta još uvek nema. Postoje samo mišljenja Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija o tome šta kriptovalute nisu, a po tim mišljenjima kriptovalute nisu valute, odnosno nisu zvanično sredstvo plaćanja. Međutim, sama priroda kriptovaluta govori u prilog tome da se radi o novcu. Radi se o decentralizovanim digitalnim valutama koje funkcionišu elektronski bez posrednika i anonimno, a njima se izražava vrednost ostalih dobara, pa i samih zvaničnih valuta.

Novac, kakvog ga danas poznajemo, kroz istoriju je nastao kao posebna vrsta ­robe koju je razvitak proizvodnje i razmene dobara izdvojio kao univerzalno sredstvo kojim se označava vrednost svih dobara i olakšava razmena istih. Kroz istoriju se razvijao njegov pojavni oblik počev od metala, papira, plastike, elektronskog novca, pa sve do kriptovaluta.

Jedan od najisticanijih argumenata pobornika tvrdnje da kriptovalute nisu valute i to ne mogu biti je taj da ih ne izdaju centralne banke i ne garantuju za njih. Treba se okrenuti u ne tako daleku prošlost naše zemlje i videti da centralna banka i nije tako dobar garant vrednosti valute koju emituje.

Postavlja se pitanje da li su u Republici Srbiji zabranjene transakcije u kriptovalutama?

Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma zakonodavac je predvideo da su lica koja se bave pružanjem usluga kupovine, prodaje ili prenosa virtuelnih valuta ili zamene tih valuta za novac ili drugu imovinu preko internet platformi, uređaja u fizičkom obliku ili na drugi način, odnosno koja posreduju pri pružanju ovih usluga u obavezi da prikupe podatke o strankama sa kojima vrše transakcije u iznosu od 15.000 evra ili više. Imajući ovo u vidu, jasno je da transakcije i trgovina kriptovalutama ne samo da nisu zabranjene, već ih zakonodavac izričito dozvoljava.

Ono što je interesantno i što, verujem, mnoge zanima jeste poreski aspekt kriptovaluta.

Stav Ministarstva finansija je sledeći: „S obzirom da “bitcoin” digitalna valuta ne predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji na promet “bitcoin” digitalne valute ne može se primeniti odredba člana 25. stav 1. tačka 1) Zakona, kojom je propisano poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza kod poslovanja i posredovanja u poslovanju zakonskim sredstvima plaćanja.“.

Ovakav stav Ministarstva implicira da se na promet “bitcoin”-om primenjuju odredbe Zakona o PDV-u, odnosno plaća se PDV. Analognim tumačenjem ovog stava zaključuje se da se on odnosi i na promet ostalih kriptovaluta. Međutim ono što treba znati je da mišljenja Ministarstva finansija ne predstavljaju zvaničan izvor prava u Republici Srbiji i nikoga ne obavezuju.

S obzirom da je Poreska uprava uprava u okviru Ministarstva finansija, a imajući u vidu pomenuti stav Ministarstva, može se zaključiti da se na kupovinu kriptovaluta neće gledati kao na kupovinu eura ili dolara i da će se nastojati da ista bude oporezovana. Međutim, činjenica da kriptovalute ne spadaju ni u čiju nadležnost, da su decentralizovane, kao i da se menjačnice na kojima se može trgovati kriptovalutama pretežno nalaze u inostranstvu, u ogromnoj meri otežavaju oporezivanje takvih transakcija.

S druge strane Evropski sud pravde u Luksemburgu doneo je presudu kojom je utvrdio da se kupovina, odnosno prodaja bitcoin valute za novac kao zakonsko sredstvo plaćanja ima smatrati prometom usluga koji je oslobođen od plaćanja PDV-a. Radi se o sudu Evropske unije, a kako je naša zemlja u pristupnim pregovorima sa EU, za očekivati je da se i u Srbiji zauzmu slični stavovi.

Na kraju, može se zaključiti da sticanje i promet kriptovaluta u Republici Srbiji nije zabranjen, kao i da je, za sada, oporeziv.